Српскохрватски језик
Из пројекта Википедија
Српскохрватски језик (хрватскосрпски, хрватски или српски, српски или хрватски) је стандарднојезичка форма која је постојала у СФРЈ између 1945. и почетка деведесетих година 20. века, када су се језичке норме поново одвојиле. Условно се може рећи да је ова стандарднојезичка форма постојала од половине 19. века. Српскохрватски је био један од службених језика Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, а њиме је говорило неколико југословенских народа: Срби, Хрвати, Црногорци и Муслимани.
Српскохрватски језик је званично још увек службени језик Србије.
Назив језика у социјалистичким републикама
Српскохрватски језик је имао различите називе у тадашњим социјалистичким републикама у оквиру СФРЈ:
- СР Србија: српскохрватски
- СР Хрватска: хрватски или српски / српски или хрватски
- СР Босна и Херцеговина: српскохрватски или хрватскосрпски
- СР Црна Гора: српскохрватски
Данашње стандарднојезичке форме
Данашње стандарднојезичке форме које су током друге половине двадесетог века биле у саставу српскохрватске стандарднојезичке форме су:
- Бошњачки језик (службен у Босни и Херцеговини)
- Хрватски језик (службен у Хрватској, Босни и Херцеговини)
- Српски језик (службен у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Војводини [1])
Постоји такође и црногорски језик, који још увек није званично нормиран, мислећи при том да се око 22% грађана Црне Горе изјаснило да говори овим језиком.
И данас има људи који се на попису становништва изјашњавају да говоре српскохрватским језиком, иако користе једну од насталих варијанти.
